Моноаминергичке мреже когнитивних и бихејвиоралних симптома у раној Паркинсоновој болести 

---

Моторни симптоми су у сржи феноменологије и дијагностичке евалуације Паркинсонове болести (ПБ). Међутим, широк спектар бихејвиоралних и когнитивних симптома, укључујући депресију, анксиозност, поремећај понашања у РЕМ фази сна (РБС) и когнитивно оштећење, представљају значајан терет за пацијенте. Међутим, неуробиолошка позадина ових исцрпљујућих немоторних симптома остаје слабо схваћена.  

У овој студији, анализирали смо клиничке и [123I]FP-CIT SPECT податке снимања пацијената са Паркинсоновом болестом на почетку (n=349), праћења након 2 године (n=240)q и праћења након 4 године (n=140), и здравих контрола (n=166), из кохорте Иницијативе за маркере прогресије Паркинсонове болести (PPMI). Депресија, анксиозност, RBD и когниција су процењени коришћењем валидираних упитника (GDS-15, STAI, RBDSQ и MoCA). Подаци снимања [123I]FP-CIT SPECT-а су претворени у MNI стандардни простор коришћењем новог нелинеарног тока рада регистрације (Niemi et al. Mov Disord 2024). Повезаност везивања [123I]FP-CIT са симптомима је процењена воксел по воксел у субкортикалним структурама, укључујући стријатум, таламус, средњи мозак и мождано стабло. Функционалне мреже целог мозга специфичних за симптоме моноаминергичке абнормалности мапиране су коришћењем функционалног конектома (n=1000), приступ који називамо мапирањем молекуларне мреже, а њихове кореспонденције на нивоу рецептора окарактерисане су коришћењем нормативних транскрипционих мапа рецептора.  

Наша студија није открила значајне повезаности на почетку. У попречном пресеку, депресија је била повезана са нижим везивањем моноаминског транспортера у вентралном стријатуму (ВС) након 2 године праћења и у ВС и дорзалном једру рафе (ДРН) након 4 године праћења, а анксиозност због особина са смањеним везивањем у средњем мозгу, укључујући дорзална и средња једра рафе и локус коерулеус (ЛЦ), након 4 године праћења. У лонгитудиналним анализама, ниже базно везивање у овим регионима предвиђало је тежу депресију и анксиозност због особина приликом праћења. РБД је показао тренд повезаности са смањеним везивањем ВС након 2 и 4 године праћења. Насупрот томе, није утврђена повезаност са когницијом.  

Анализе функционалне повезаности показале су различите профиле повезаности и сличност са експресијом рецептора за моноаминергичке абнормалности повезане са депресијом, анксиозношћу и синдромом паркинсонизма (РБД). Кореспонденције на нивоу рецептора окарактерисане су серотонинским рецепторима и хистаминским ауторецепторима за депресију; хистаминским, серотонинским и адренергичким рецепторима за анксиозност; и адренергичким и серотонергичким рецепторима за РБД. Приметно је да су мреже депресије и моторног паркинсонизма веома подсећале на мреже изведене из можданих лезија које узрокују ове симптоме, што сугерише да идентификоване моноаминергичке мреже могу бити узрочно релевантне.  

Резултати наше студије показују различите моноаминергичке абнормалности и њихове профиле повезаности повезане са вишеструким немоторним симптомима код Паркинсонове болести. Одсуство повезаности са когнитивним функцијама одговара претежно холинергичкој, а не моноаминергијској основи когнитивне дисфункције код Паркинсонове болести, иако мали број когнитивно оштећених пацијената у овој кохорти са раном Паркинсоновом болешћу ограничава снагу истраживања. Позадина симптома је вероватно мултифакторска, укључујући и примарне и секундарне промене у вишеструким неуротрансмитерским системима. Заједно, ови резултати унапређују наше разумевање неуробиолошких механизама који леже у основи спектра немоторних симптома Паркинсонове болести.

Прочитајте папир