Расна и етничка разноликост у клиничким испитивањима лекова који модификују ток болести код Паркинсонове болести: Систематски преглед 

---

У протеклих неколико година, развој клиничких испитивања усмерених на терапије које модификују ток болести трансформисао је истраживање Паркинсонове болести (ПБ), са нагласком на успоравање прогресије болести, а не само на лечење симптома. Међутим, остаје кључно питање: Ко је заиста заступљен у овим испитивањима?  

Наша група је прегледала и анализирала податке о расној и етничкој разноликости у рандомизованим клиничким испитивањима (РКИ) за потенцијалне третмане Паркинсонове болести (ПБ). Посматрали смо 37 великих, међународних двоструко слепих и плацебо контролисаних испитивања са преко 11,000 учесника. Скоро половина ових испитивања није извештавала о раси или етничкој припадности, што је отежало процену разлика у пореклу учесника. Само 19 од 37 студија (51.4%) је делило информације о раси или етничкој припадности учесника. У овим студијама, већина учесника су били белци, а само 251 од 5,735 (4.38%) нису били белци. Расподела учесника који нису беле расе била је следећа: Азијати су чинили 61.4% од 251 учесника који нису беле расе, црнци 20.3%, Хиспаноамериканци 7.6%, Хавајци 0.4%, амерички Индијанци/староседеоци Аљаске 1.6% и остали/вишерасни преосталих 51. Укупно, бели учесници су чинили 98% свих уписаних у испитивање, што је укупно 10,888 људи.  

Ови налази су забрињавајући и значајни јер Паркинсонова болест погађа појединце свих расних и етничких порекла. Стога, клиничка испитивања треба да одражавају ове различите популације како би се осигурало да су нови третмани ефикасни у различитим групама. Генетско порекло, изложеност животној средини, приступ здравственој заштити и друштвене детерминанте здравља утичу на ризик од болести, прогресију и одговор на лечење. Проучавање различитих учесника помаже истраживачима да разумеју варијабилност и осигурава да су налази студије применљиви на пацијенте у клиничкој пракси.  

Истраживачи, спонзори, агенције за финансирање, здравствени радници, организације за заступање пацијената и заједнице морају да раде заједно како би повећале разноликост у клиничким студијама за Паркинсонову болест. Стратегије као што су партнерства у заједници, вишејезично регрутовање, финансијска подршка и приступачна истраживачка места могу бити потенцијалне опције за смањење препрека за учешће. Како новији и ефикаснији третмани прелазе у клиничку праксу, обезбеђивање пуне заступљености у испитивањима је кључно. Боља заступљеност чини истраживање праведним, јача доказе и чини третмане релевантнијим за глобалну заједницу Паркинсонове болести. 

Прочитајте папир